Машински материјали
Метали
Метале добијамо из руда, у којима се метали налазе помешани са у виду смеша и једињења.
Према боји метале делимо на:
Сирово гвожђе се добија топљењем руде гвожђа у високим пећима. Даљом прерадом сировог гвожђа у пећима, и уз одређене додатке и контролисање удела угљеника добија се ливено гвожђе и челик.
Легуре
Легура је смеша два или више елемената од којих је барем један метал. (метал – метал; метал – неметал)
Челик
¨Сирово гвожђе се добија топљењем руде гвожђа у високим пећима.
¨Даљом прерадом сировог гвожђа у пећима, и уз одређене додатке и контролисање удела угљеника добија се ливено гвожђе и челик.
Легура је смеша два или више елемената од којих је барем један метал. (метал – метал; метал – неметал)
ЧеликЧелик је легура гвожђа (Fe) и угљеника (C) у којој има до 2,14% угљеника. Добија се топљењем руда у високим пећима.
Подела челика
У обојене метале спадају сви метали изузев гвожђа и његових легура. Најчешће се примењују:
Бакар (Cu) је метал златножуте боје, мек, лако се обликује и одличан је проводник топлоте и електрицитета. Употребљава се за израду електричних проводника, котловских цеви.
Најпознатије легуре бакра су:
Особине:
Аl- је лак метал, сребрнасто беле боје, еластичан, мале густине 2,7 g/〖𝒄𝒎〗^𝟑, отпоран према корозији, добар електропроводник.
Примена алуминијума: у хемијској и прехрамбеној индустрији, електроиндустрији, саобраћају, домаћинству...
Најпознатије легуре алуминијума:
ГУМА И КОЖА – се највише користи за израду ремења (каишеви), црева и заптивки.
АЗБЕСТ – је отпоран на високе температуре, користи се за: заптивке, ватроотпорна одела, као изолациони материјал.
Полимери
Полимери грч. πολυ, "много" i грч. μέρος, "део“
Органски материјали – велики број хемијски везаних органских група.
Полимери- пластични материјали
Полазне сировине за производњу пластике могу бити:
Материјали израђени од две или више компоненти које се доста разликују како по хемијском саставу тако и по другим особинама. Композити се састоје из:
Горива су незаменљиве материје у процесима сагоревања у СУС моторима, млазним и ракетним моторима, термотехничким и термоенергетским постројењима.
Мазива – чврсте, течне и гасовите материје које се користе за подмазивање, тј. за смањење трења и хабања, осим тога користе се и за пренос снаге, пренос топлоте, хлађење, заштиту од корозије.
Најширу праксу у примени имају: мазива уља и мазиве масти.
Метале добијамо из руда, у којима се метали налазе помешани са у виду смеша и једињења.
Према боји метале делимо на:
- Црне метале имају тамно сиву боју
- Обојене метале имају црвену, жуту и белу боју.
- тешке (гвожђе, олово, титан, бакар, хром...);
- лаке (алуминијум и магнезијум);
- племенити метали (злато, сребро, платина).
- кристална грађа;
- проводници топлоте и електричне струје;
- непорозност;
- могу се пластично деформисати.
Сирово гвожђе се добија топљењем руде гвожђа у високим пећима. Даљом прерадом сировог гвожђа у пећима, и уз одређене додатке и контролисање удела угљеника добија се ливено гвожђе и челик.
Легуре
Легура је смеша два или више елемената од којих је барем један метал. (метал – метал; метал – неметал)
Челик
¨Сирово гвожђе се добија топљењем руде гвожђа у високим пећима.
¨Даљом прерадом сировог гвожђа у пећима, и уз одређене додатке и контролисање удела угљеника добија се ливено гвожђе и челик.
Легура је смеша два или више елемената од којих је барем један метал. (метал – метал; метал – неметал)
ЧеликЧелик је легура гвожђа (Fe) и угљеника (C) у којој има до 2,14% угљеника. Добија се топљењем руда у високим пећима.
Подела челика
- према начину производње (Сименс-Мартинов, конверторски, електро челик)
- према саставу (угљенички и легирани),
- према намени (конструкциони, алатни и специјални).
У обојене метале спадају сви метали изузев гвожђа и његових легура. Најчешће се примењују:
- бакар, олово, цинк, калај и др. (тешки обојени метали)
- алуминијум, магнезијум, титан и др. (лаки обојени метали).
Бакар (Cu) је метал златножуте боје, мек, лако се обликује и одличан је проводник топлоте и електрицитета. Употребљава се за израду електричних проводника, котловских цеви.
Најпознатије легуре бакра су:
- Месинг – легура бакра (Cu) и цинка (Zn)
- Бронза – легура бакра (мин. 60%) и неког метала осим цинка
Особине:
Аl- је лак метал, сребрнасто беле боје, еластичан, мале густине 2,7 g/〖𝒄𝒎〗^𝟑, отпоран према корозији, добар електропроводник.
Примена алуминијума: у хемијској и прехрамбеној индустрији, електроиндустрији, саобраћају, домаћинству...
Најпознатије легуре алуминијума:
- дуралуминијум
- силумен
- магналијум
ГУМА И КОЖА – се највише користи за израду ремења (каишеви), црева и заптивки.
АЗБЕСТ – је отпоран на високе температуре, користи се за: заптивке, ватроотпорна одела, као изолациони материјал.
Полимери
Полимери грч. πολυ, "много" i грч. μέρος, "део“
Органски материјали – велики број хемијски везаних органских група.
Полимери- пластични материјали
Полазне сировине за производњу пластике могу бити:
- Минералног (нафта, угаљземни гас),
- Органског порекла (биљног или животињског)
Материјали израђени од две или више компоненти које се доста разликују како по хемијском саставу тако и по другим особинама. Композити се састоје из:
- основе (матрице) метал, керамика, полимер,
- материјала за ојачавање (ојачавача). честице, влакна (стаклена, угљена, кевлар).
Горива су незаменљиве материје у процесима сагоревања у СУС моторима, млазним и ракетним моторима, термотехничким и термоенергетским постројењима.
Мазива – чврсте, течне и гасовите материје које се користе за подмазивање, тј. за смањење трења и хабања, осим тога користе се и за пренос снаге, пренос топлоте, хлађење, заштиту од корозије.
Најширу праксу у примени имају: мазива уља и мазиве масти.
Својства материјала
Сваки материјал има својства. Својства материјала су уствари карактеристике које он показује у одређеној средини на одређеним условима. Ово је битна чињеница пре свега да би смо знали који материјал користимо за одређене услове. Који материјал користимо пре свега зависи од његових особина како би задовољио наше потребе.
1. Боја
2. Сјај
3. Структура
4. Густина
5. Температура топљења
6. Електрична проводљивостХЕМИЈСКА СВОЈСТВА МЕТАЛА СУ :
1. Хемијски састав
2. Афинитет и отпорност на корозију
ТЕХНОЛОШКА СВОЈСТВА МЕТАЛА СУ :
1. Деформација
2. Ливење
3. Заваривање
4. Резање
МЕХАНИЧКА СВОЈСТВА МЕТАЛА СУ :
1. Чврстоћа
2. Тврдоћа
3. Еластичност
4. Жилавост
Чврстоћа представља отпор материјала на деловање спољашњих сила које настоје да изазову промену облика.
У зависности од тога на који начин се напреже материјал разликујемо:
1.Притисак
2.Затезање
3.Увијање
4.Савијање
5.Смицање
Тврдоћа је отпор који материјал пружа при продирању другог тела у његов површински слој. Од тврдоће зависи способност материјала да се обрађује и отпорност на хабање.
Методе за одређивање тврдоће : по Бринелу, по Роквелу и по Викерсу.
Еластичност је својство материјала да при дејству силе привремено промени облик, али се враћа у првобитни облик и димензије по престанку дејства силе.
Пластичност је својство да материјал дејством силе трајно мења свој облик.
- ФИЗИЧКА СВОЈСТВА
- ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА
- ТЕХНОЛОШКА СВОЈСТВА
- МЕХАНИЧКА СВОЈСТВА
1. Боја
2. Сјај
3. Структура
4. Густина
5. Температура топљења
6. Електрична проводљивостХЕМИЈСКА СВОЈСТВА МЕТАЛА СУ :
1. Хемијски састав
2. Афинитет и отпорност на корозију
ТЕХНОЛОШКА СВОЈСТВА МЕТАЛА СУ :
1. Деформација
2. Ливење
3. Заваривање
4. Резање
МЕХАНИЧКА СВОЈСТВА МЕТАЛА СУ :
1. Чврстоћа
2. Тврдоћа
3. Еластичност
4. Жилавост
Чврстоћа представља отпор материјала на деловање спољашњих сила које настоје да изазову промену облика.
У зависности од тога на који начин се напреже материјал разликујемо:
1.Притисак
2.Затезање
3.Увијање
4.Савијање
5.Смицање
Тврдоћа је отпор који материјал пружа при продирању другог тела у његов површински слој. Од тврдоће зависи способност материјала да се обрађује и отпорност на хабање.
Методе за одређивање тврдоће : по Бринелу, по Роквелу и по Викерсу.
Еластичност је својство материјала да при дејству силе привремено промени облик, али се враћа у првобитни облик и димензије по престанку дејства силе.
Пластичност је својство да материјал дејством силе трајно мења свој облик.