- Појам и подела материјала. Врсте и својства материјала.
ДРВО је велика, усправна биљка са једним, дрвенастим главним стаблом. У природи је много различитих врста дрвећа и она се сврставају у две основне групе: четинаре и лишћаре (листопадно и зимзелено). Ако посматрамо чеони пресек стабла дрвета можемо јасно да видимо слојеве структуре дрвета и то: спољну кору, лику, камбијум, дрвену масу и срж. Уздужним пресеком стабла видимо шару или текстуру дрвета. Својства дрвета одређују и његову примену. У најважнија својства (особине) дрвета убрајају се:
1. Механичке особине дрвета (чврстоћа, тврдоћа, еластичност, жилавост, цепљивост итд)
2. Хемијске особине дрвета (хемијски састав)
3. Естетски изглед.
Прерадом дрвета и дрвних прерађевина добијау се: стругана (резана грађа) – греде, даске и летве, фурнири, шперплоче, панел-плоче, иверице и лесонит-плоче.
ПАПИР је материјал који се употребљава за писање, цртање, штампање, паковање и др. Пре проналаска папира људи су, да би нешто записали или нацртали, користили камен, дрвене или глинене плоче, плочице премазане воском, животињску кожу и друго. Главна сировина за производњу хартије је дрво (дрвењача и целулоза).
Папир се добија тако што се прво са дрвеног стабла уклања кора, а затим се сецка на иверје које се заједно са пунилима, лепилом и бојом кува у велико казану. Тако добијени папир се суши , глача и намотава у ролне.
Папири су производи мале дебљине и има их више врста: екстрафини, фини бездрвни, средње фини, папир за штампу, амбалажни, папир у боји итд.
Посебна врста папира су картони који могу бити: сиви и бели.
ТЕКСТИЛ се добија од текстилних влакана која могу бити: природна и синтетичка. Од њих се добијају предива и тканине. Природна влакна добијена су од биљака и животиња (вуна, памук, свила, јута, конопља и др.). Синтетичка влакна су производи хемијске индустрије (најлон, полиестер, акрилне тканине и др.)
ПЛАСИЧНИ МАТЕРИЈАЛИ су производи хемијске индустрије.
Према отпорности на загревање деле се на:
1. Термопластичне (полиетилен, поливинил-хлорид, плексиглас, стиропор и др.)
2. Термостабилне (бакелит, текстолит, пертинакс и др.)
Због својих добрих особина (мала тежина, велика трајност, отпорност на влагу, лако се обрађују, добри су изолатори електричне струје и топлоте итд.) пластичне масе су нашле примену у свим гранама индустрије.
КОЖА се добија процесом штављења и прерадом која се изводи хемијским средствима и савременим машинама. Тиме кожа добија карактеристичне особине: неосетљивост на воду, топлоту и труљење. Од коже се прави обућа, одећа, рукавице, ташне, ситна галантерија, облаже се намештај и друго. Вештачка кожа (скај, еко-кожа) има скоро све особине природне коже, израђује се у више боја и доста је јефтинија од природне.
Материјале можемо обрадити помоћу алата скидањем струготине и без скидања струготине.
Обраду материјала скидањем струготине чини резање материјала клинастим сечивом различитих облика при чему се, због силе продирања, одвајају честице материјала, стварајући на тај начин струготину. Таква је обрада материјала: тестером, турпијом, длетом, рендом, бушилицом, брусним папиром итд.
Обрада материјала без скидања струготине подразумева обраду материјала при којој нема отпадака у виду ситних честица тј. струготине. У такву обраду спадају: сечење секиром, савијање, спајање и сл.
- Правилно коришћење алата за ручну обраду материјала, извођење операција и заштита на раду.
Мерење, обележавање и контрола обавља се помоћу одговарајућег прибора који се састоји од: оловке, лењира, троуглова, метра, угаоника, шестара, паралелног обележивача и др.
Резање дрвних прерађевина изводи се помоћу: ручних тестера – алата (тестере листарице, резбарске тестерице, скалпела) и електричних тестера (ручне циркулар тестере, убодне тестере и др.).
Бушење дрвних прерађевина изводи се: ручно (шило, сврдло, ручна бушилица) и машински (електрична бушилица).
Дубљење дрвета се изводи са длетима.
Равнање и брушење дрвних прерађевина изводи се: ручним алатима (ренда, турпије) и електричним машинама (електрично ренде и брусилица).
Спајање дрвета и дрвних прерађевина врши се на више начина: ексерима, завртњима, лепљењем, чеповима и зупчасто.
Опште мере заштите:
- кабинети за техничко и информатичко образовање морају бити пространи, добро осветљени и проветрени;
- електрична и водоводна инсталација морају бити исправне;
- машине и алати морају бити исправни и сигурни за рад.
Личне мере заштите:
- тело и руке никада не смеју бити у близини оштрих алата;
- приликом резања, бушења, турпијања и дубљења материјал треба притегнути стегом;
- приликом резања прсти треба да су ван домашаја зубаца тестере;
- чекићи и турпије треба да имају углављене дршке;
- алат се може употребити само у оне сврхе за које је намењен;
- обрада се може вршити само исправним и оштрим алатом;
- електричну бушилицу и друге уређаје не треба користити без дозволе и без присуства наставника;
- рад треба обављати у одговарајућем оделу;
- рукави треба да су закопчани или на други начин припојени уз рукав;
- девојчице морају имати повезану косу;
- после рада треба руке опрати водом и сапуном.
- Рециклажа материјала и заштита животне средине.
Екологија се бави заштитом животне средине.
До загађивања и нарушавања животне средине најчешће долази испуштањем штетних гасова из димњака и ауспуха аутомобила, гомилањем разних отпадака, изливањем штетних материја (нафте, индустријских отпадних вода) у водене токове, неконтролисаним сечењем шума итд.
Отпадом називамо ствари које нам више нису потребне.
Чувајмо нашу околину чистом, бацајући отпатке у канте или контејнере на тај начин они ће бити одвезени на депоније тј. одлагалишта отпада.
Отпад, као што су папир, стакло, пластика, лименке и текстил, одлажу се у посебне контејнере за рециклажу
Рециклирати значи налазити, сакупити, прерадити, продати и на крају искористити материју, коју би иначе одбацили као некорисну.
Рециклажом се постижу два циља: битна уштеда природних материјала и заштита животне средине.
Рециклирати се може скоро све: стари папир, картон, текстил, стакло, метали, пластика итд.